Zelena tranzicija predstavlja značajnu ekonomsku priliku za ruralna područja Crne Gore, ali bez adekvatne finansijske pismenosti stanovništva ta prilika ostaje nedovoljno iskorišćena, poručeno je sa otvaranja dvodnevne konferencije „Zeleni rast i osnaživanje ruralnih zajednica“, koja je juče počela u Podgorici.
Konferenciju su organizovali Centar za finansije i Mreža alumnista Ujedinjenog Kraljevstva u Crnoj Gori (MAUK), uz podršku Reinforcing projekta i Britanske ambasade u Podgorici, a okupila je širok spektar zainteresovanih strana, uključujući predstavnike Vlade, međunarodnih organizacija, akademske zajednice, civilnog sektora i lokalnih zajednica.
Zamjenica šefa misije Britanske ambasade, Sarah Pilbeam, istakla je važnost prenosa dobrih praksi, posebno na pitanjima zelenog rasta i osnaživanje zajednica kroz finansijsku pismenost, preduzetništvo i pametno korišćenje prirodnih resursa. „Održivi razvoj za Crnu Goru nije samo ekološko, već i ekonomsko pitanje. Dugoročni napredak zavisi od pametnog korišćenja prirodnih resursa i odgovorne politike. Ruralne zajednice imaju ogroman potencijal u poljoprivredi, eko-turizmu i zelenom biznisu, ali bez finansijske pismenosti taj potencijal ostaje neiskorišćen. Povezivanje finansija, znanja i ljudi ključno je da sredstva stignu do onih kojima su najpotrebnija. Ujedinjeni, možemo graditi inkluzivnu, otpornu i održivu budućnost”, navela je Pilbeam.
Izvršna direktorica Centra za finansije, prof. dr Ivana Katnić, istakla je da se zeleni rast često posmatra kroz nove tehnologije, velike infrastrukturne projekte i regulatorne reforme, dok se njegova suština ogleda u konkretnim promjenama u životu ljudi i zajednica. „Zeleni rast se često predstavlja kroz nove tehnologije, velike infrastrukturne projekte i regulatorne reforme, ali njegova stvarna snaga mjeri se promjenama u životu ljudi i zajednica. U ruralnim područjima to znači da svako domaćinstvo i svako poljoprivredno gazdinstvo mora imati znanje i samopouzdanje da donosi finansijske odluke koje podržavaju održiv razvoj“, kazala je Katnić. Ona je naglasila da finansijska pismenost i preduzetništvo u ruralnim sredinama nijesu dodatak zelenim politikama, već njihov ključni preduslov.
„Tek kada ljudi znaju kako da naprave realan plan, procijene rizik, izaberu odgovarajući kredit ili grant i odgovorno upravljaju dugom, zelene investicije – od solarnih panela i energetski efikasne opreme do održive poljoprivrede i seoskog turizma – postaju dostižne, a ne samo lijepa ideja na papiru“, poručila je Katnić. Kako je istakla, Centar za finansije, kao licencirana naučnoistraživačka ustanova, osnovan je upravo sa ciljem da na spoju finansija, inovacija i održivog razvoja gradi kapacitete pojedinaca, malih i srednjih preduzeća i institucija. „Kroz programe finansijske pismenosti, podršku pristupu finansijama i razvoj digitalnih rješenja, radimo na tome da kompleksne finansijske teme približimo građanima i biznisima, posebno onima koji su van urbanih centara. Projekat koji danas predstavljamo – „Transparentna i odgovorna digitalna finansijska inkluzija za nebankarske zajednice (bank4unbanked)“ RuralFin – nastavak je te misije u ruralnim područjima. Istraživanje koje sprovodimo pokazalo je jasnu potrebu za jačanjem finansijske inkluzije ruralnih zajednica, naročito žena i mladih“, zaključila je Katnić.
Značajne inpute kroz svoja izlaganja na panelu „Osnaživanje ruralnih zajednica kroz finansijsku pismenost i preduzetništvo za održivi zeleni razvoj“ dali su dr Zoran Dabetić, državni sekretar Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera, koji je istakao važnost razvoja sjevera Crne Gore kako infrastrukturno, tako i kroz povlačenje dostupnih sredstava i fondova; mr Vanja Kljaević, ispred EBRD i Čivning stipendista, koja je dala osvrt na različite vidove podrške koje EBRD pruža malim i srednjim preduzećima, s posebnim naglaskom na mlade preduzetnike i žene; te dr Milena Acimić Remiković, nacionalni ekspert u FAO, koja je podsjetila na nedavno objavljenu publikaciju „National gender profile of agricultural and rural livelihoods“, naglašavajući značaj rodne ravnopravnosti i inkluzivnog pristupa u ruralnim zajednicama. Njihova izlaganja dodatno su osnažila diskusiju o načinima na koje finansijska pismenost i preduzetništvo mogu podržati održivi zeleni razvoj u ruralnim područjima.
Tokom prvog dana konferencije mr Nina Perunović, istraživačica u Centru za finansije i Čivning stipendistkinja predstavila je i početne rezultate istraživanja o potrebama razvoja alata za finansijsku uključenost ruralnih zajednica, koji će poslužiti kao osnova za kreiranje konkretnih i prilagođenih edukativnih rješenja.
mr Marina Tomović ispred MAUK-a (Mreže alumnista Ujedinjenog Kraljevstva u Crnoj Gori), naglasila je da Čivning stipendisti svoje znanje stečeno u Ujedinjenom Kraljevstvu vraćaju zajednici, podsjetivši da je ovaj događaj nastavak uspješnih ranijih inicijativa, poput prošlogodišnjeg programa Tech4Rights.
Poseban fokus bio je na radionici „Kreiranje sadržaja za digitalnu platformu i edukativne materijale za finansijsku pismenost“, tokom koje je primijenjena ORRI metodologija za participativno uključivanje lokalnih zajednica. Radionica je dala konkretne smjernice za razvoj open-source online edukativne platforme dostupne široj javnosti.
Platforma će podržavati ključne Ciljeve održivog razvoja Ujedinjenih nacija, posebno SDG 4 (Kvalitetno obrazovanje), SDG 5 (Rodna ravnopravnost) i SDG 10 (Smanjenje nejednakosti), čime se direktno doprinosi inkluzivnom i održivom razvoju ruralnih područja Crne Gore.
Konferencija je namijenjena donosiocima odluka, preduzetnicima, predstavnicima lokalnih zajednica, studentima i svim akterima koji žele da doprinesu zelenom, otpornom i inkluzivnom razvoju ruralnih zajednica.
